Основни типови података

Навођењем типа податка одређујемо начин регистровања податка у меморији, скуп свих могућих вредности тог податка и скуп свих могућих акција над тип податком.

Цели бројеви

Цели бројеви се меморишу одређеним бројем битова. У n-битова се може регистровати од 0 до 2n-1 целих бројева.

Бројеви као што су на пример: 42, 1024, -10, … , су типа int.

Остали типови целих бројева дати су у табели.

Тип Дозвољене вредности Величина у бајтовима
sbyte од -128 до 127 (-27, 27 – l) 1 (8-бита)
byte од 0 до 255 (0,28 – 1) 1 (8-бита)
short од -32,768 до 32,767 (-215,215 – 1) 2 (16-бита)
ushort од 0 до 65,535 (0,2l6 – 1) 2 (16-бита)
int од -2,147,483,648 до 2,147,483,647 (-231,231 – 1) 4 (32-бита)
uint од 0 дo 4,294,967,295 (0,232 – 1) 4 (32-бита)
long од -9,223,372,036,854,775,808 до 9,223,372,036,854,775,807(-263, 263-1) 8 (64 бита)
ulong од 0 до 18,446,744,073,709,551,615 (0,264-1) 8 (64-бита)

Слово u (скр. unsigned) на почетку (нпр: uint), указује да тај тип не садржи негативне целе бројеве. Ако желимо да нагласимо да је неки број типа long пишемо:100L ili 100l.

Пример: 10000000000 грешка, али 10000000000L  (није грешка)

 Пример: Најава променљиве сума која служи за рад са целим бројевима вриши се: int suma;

Реални бројеви

Реални бројеви, бројеви са покретним зарезом представљени су са три типа података: float, double i decimal.

Таблица

Тип Дозвољене вредности Прецизност Величина у бајтовима
float oд ±1.5 x 1045 до ±3.4 x 1038 7 цифара 4 (32 бита)
double oд ±5.0 x 10-324  дo +1.7 x 103°8 15-16 цифара 8 (64 бита)
decimal oд ±1.0 x 10-28  дo  ±7.9 x 1028 28-29 цифара 16 (128 битова)

Пример: Најава променљиве aritmeticka_sredina која служи за рад са реалним бројевима врши се double aritmeticka_sredina;

Знаковни тип

Знаковни тип описује појединачни знак (a, A, b, B, …). Подаци типа char пишу се навођењем знала између апосторофа  ( ‘A’,  ‘3’, ‘-‘, …).  Постоје знаци који немају своју графичку интерпретацију (непринтабилни карактери нпр. таб’\t’, backspace ‘\ ‘, enter…) па их, у случају потребе, у коду записујемо навођењем ознаке која се налази између апострофа, а почиње знаком \ (escape sekvenca).

Тип string (текстуални подаци)

Представља низ карактера, па је, за разлику од осталих наведених основних типова, реализован референтним типом. Број знакова у стрингу није ограничен, па количина меморије коју заузима један стринг није унапред одређена.

 Константа типа string се наводи између знакова навода (“ „). На пример, стрингови су:

„Ovo je string“,

„“          (Ово је празан стринг),

„Kragujevac.“

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s