Додела награда поводом завршеног конкурса „Креативна школа 2007/08.“

Свечана додела награда поводом завршеног конкурса „Креативна школа 2007/08.“, који је у организацији Завода за унапређивање образовања и васпитања и Мицрософт-а рализован по четврти пут, одржана је у Београду 04.06.2008. године у 12 часова у свечаној сали Учитељског факултета. У категорији средњих школа прва награда припала је екипи наставника за обраду наставне теме Филозофија Ренеа Декарта. Чланови награђеног тима су Снежана Савић,професор филозофије, Јасмина Ђурић, професор математике и информатике и Катарина Вељковић, професор информатике.

Саопштење за јавност на Мајкрософтовом сајту

Сама идеја пријављивања на овај престижни конкурс, који је намењен основним и средњим школама у оквиру пројекта „Размена искустава коришћењем информационих технологија“ проистекла је из тежње да се допринесе унапређењу наставе, како би ученицима било олакшано усвајање и савладавањеа новог градива кроз синтетисање и корелацију наизглед тешко спојивих предмета у стручној школи.Реализовањем наставне теме Филозофија Ренеа Декарта указано је да је теоријски концепт филозофије као науке итекако практично применљив у многим наставним предметима, као и у свакодневном животу појединца, а применом Мицрософт технологије и рачунара ученицима је на доступан и прихватљив начин презентовано градиво и омогућен самостални истраживачки рад на задату тему.

Филозофија Ренеа Декарта је одабрана јер даје могућност повезивања различитих наставних предмета, као и могућност мотивисања ученика да активно учествују у раду повезујући претходно стечена знања са новим сазнањима. Ученицима је коришћењем Интернета омогућено да истражују и сазнају и више од онога што им је наставник дао као задатак на часу. Мотивисани су да прикупљају и размењују информације међусобно, како на блогу, тако и кроз дискусију на часу који је био организован као радионица. Наставник је желео да научи ученике, како ће они сами да изразе своје мишљење и да га упореде са мишљењима других, и да на основу тога виде која своја знања и ставове могу да продубе и усаврше.

Повод за овако организован час, јесте и привикавање ученика на модернији облик рада, и постепено одстрањивање класичних метода рада, које су ученицима постале монотоне, неинтересантне, самим тим, и неефикасне.

За реализацију овако планиране наставне јединице потребно је четири наставна часа.

На почетку првог часа наставник даје евалуациони листић, чијом анализом ће се утврдити успешност реализације наставних часова. Ученици, подељени у четири групе, решавају асоцијацију везану за тему која се обрађује на овом часу. Основним знањима о рационализму, и њиховим представницима, ученици долазе до решења асоцијације, објашњавајући којим мисаоним путем су дошли до решења, која ће представљати главну тему о којој ће се говорити наредних часова. Наставник упознаје ученике са животом Ренеа Декарта, како би схватили историјску климу у којој је Декарт правио прве кораке ка филозофском мишљењу. Наставник води дискусију са ученицима о рационализму и другим представницима рационализма. Следећи Декартову методску сумњу, као први корак ка истинитој спознаји, наставник упућује ученике на сумњу сопственог постојања, постављајући питања: Шта је то што гарантује моје постојање, и што мени може осигурати спознају да ја заиста постојим? Долази се до закључка да је само сумња гаранција мога постојања, јер она сама подразумева постојање онога који сумња. Наставник подстиче ученике да употребе реч мишљење уместо сумње, јер је то надређени појам, како би на тај начин оснажио ученике да дођу до Декартове тврдње: „Мислим, дакле постојим.“ Наставник само износи ову тврдњу „Мислим, дакле постојим.“, до чијег суштинског значења је дошао заједно са ученицима, и од ученика тражи да на основу свих сазнања, добијених на овом часу, своје мишљење изнесу на блогу http:\\izreke.blogspot.com.

На другом часу наставник заједно са ученицима води дискусију о тумачењима које су они изнели на блогу http:\\izreke.blogspot.com. На основу њихових тумачења, заједно долазе до закључка да је мишљење оно што човека чини човеком, и да је то његово суштинско одређење, које самим тим, условљава и гарантује његово постојање. Под чињеницом да човек није само мисао, већ је то његово суштинско одређење, наставник поставља питање ученицима: Шта то чини, да човек буде човек, с обзиром да је мисао невидљива, а човека можемо схватити чулним путем? Ученици кроз дискусију долазе до сазнања да у човеку постоји још један принцип који га чини бићем, који је самим тим, неодвојив од духа – мисли. На основу овога наставник уводи ученике у правац који се назива дуализам. Наставник тражи од ученика да они сами дају дефиницију дуализма. Објашњава принципе рес цогитанс – мислећа ствар и рес еџтенса – просторна ствар. Наставник објашњава ученицима ова два принципа и њихову повезаност. Објашњава Декартову потврду о учешћу и функцији Свемогићег Бога, у повезаности ова два принципа, иако је оваква тврдња, била у супротности са његовим почетним ставом, чиме повезује теологију и филозофију, и наводи да тиме Декартова објашњења падају у воду. Овде наставник подсећа ученике како наука види настанак света (Ужарена лопта), а како то види теологија (И би светлост …).

На трећем часу наставник заједно са ученицима води дискусију о методској сумњи, и уз помоћ питањима на које ученици одговарају, наставник представља Декартова правила помоћу којих се долази до решења најразличитијих проблема. (Ако постоји потешкоћа шта треба испунити? Ако треба да се нађе решење за неки адекватан проблем шта треба да се ради? Како се решава неки проблем? Шта треба да се уради да би се комплетирало решење проблема?). Наставник препушта вођење часа наставнику математике. Наставник математике, кроз дискусију оснажује ученике да примене Декартова правила на једноставан пример испитивања и цртања графика функције. Наставник са ученицима заједно пролази кроз тачке у решавању датог примера. Ученици се различитим примерима из живота подсећају на значење функција и како се та зависност може приказати и препознати у свакодневном животу. Подсећајући се Декартовог координатног система ученици долазе до закључка да је могуће представити сваку зависност координатом у правоуглом систему, наводећи једноставне примере као што су распоред часова, или приказивање седишта у биоскопу. Наставник даје као задатак ученицима да на блогу поставе занимљиве чланке које су пронашли на интернету или у књизи. На крају часа наставник филозофије наговештава ученицима шта ће се радити на следећем часу. Примена Декартових правила на било коју животну проблемску ситуацију.

На четвртом часу наставник води дијалог са ученицима о градиву са предходног часа, оснажујући знања ученика о Декартовим правилима. Наставник упознаје ученике са начином рада на часу. Саопштава им теме које ће бити обрађиване и начин рада на радионици. Наставник дели ученике у 5 група од по (оптимум) 6 ученика. Свака група добија по један листић на коме је један животни проблем. Свака група има задатак да унутар групе прочита проблемску ситуацију, и користећи Декартова правила методе, дође до најбољег решења за постојећи проблем. За ову активност је предвиђено 10 минута. Свака група има задатак да изнесе своје мишљење о најадекватнијем решењу за проблем који су имали да реше, пред целим одељењем, уз активно учешће ученика осталих група. Наставник током овог радионичарског рада има задатак да ученике усмерава, надгледа ангажовање ученика и води рачуна да се испоштује време и туђе мишљење. За реферисање и дискусију о проблему свака група има по 5 минута. Наставник коментарише и резимира рад радионице, подсећа да Декартова правила могу важити и применити се на било коју животну проблемску ситуацију која се њиховим коришћењем може решити. На крају часа је извршена је евалуација часова од стране ученика.

Рад на пројекту био је једно ново и значајно искуство. Захтевао је додатно ангажовање наставника како у припреми тако и у реализацији часова. Вишеструка улога наставника (предавач, ментор, организатор, процењивач…), непланиране ситуације и решавање проблема “у ходу” су подразумевани, али су и посебан изазов. Највећи проблем био је ускладити термине наставника, док је за ученике заједнички рад наставника различитих профила био посебно занимљив. Скоро сви ученици су активно учествовали у раду и остварен је висок ниво сарадње између наставника и ученика као и између самих ученика. Код ученика су подстакнути мотивисаност, креативно размишљање, истраживање, аналитичност, решавање проблема. Коришћење технологије је свакако допринела бољој реализацији уводног часа, а за даљи рад је било неопходно.

За реализацију наставне теме, било је потребно савладати програмски алат (хот потатоес), начин креирања блога, практична примена знања стечених на семинарима за стручно усавршавање.

Оваквим начином представљања градива, ученици активно учествују у раду, самим тим се добија на ефикасности у раду и лакше се савлађује градиво. Теоријски усвојена знања не доприносе само супеориорности, већ практичном решавању проблема који су свеприсутни у животима сваког од нас.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s